Inđijski prvoligaš je u subotnjem nadmetanju doživeo minimalan poraz od jednog od najozbiljnijih pretendenata za sam vrh.

Utakmica sa Metalcem mogla je po svim kriterijumima da zadovolji ukuse posmatrača.

Bilo je podosta uzbuđenja i neverovatnih obrta.

Na kraju viđeno je pet golova što je u svemu moglo da upotpuni povoljnu sliku o ovoj pravoj prvenstvenoj utakmici,dostojnoj prvoligaškog ranga takmičenja.

Ostali su Inđinčani uskraćeni za nove bodove iako igrom i zalaganjem nisu razočarali.

Jednostavno,namerili su se ovoga puta na kvalitetnog protivnika koji je u odsudnim trenucima umeo da iskoristi ukazane prilike a strpljivom i taktički mudrom igrom, naročito u drugom poluvremenu da sačuva stečenu minimalnu prednost.

Nije domaće fubalere obeshrabrilo rano stečeno vođstvo Milanovčana od dva gola razlike.

Smogli su snage i stigli do izjednačenja. U želji da dođu i do vođstva usmerili su sve snage ka napadu otvorivši gostima prostor za kontru iz koje je usledio treći pogodak Metalca u poslednjim sekundima prvog poluvremena.

Darko Lemajić, visoki napadač od koga su Milanovčani najviše strepeli, nije imao sreće da se i ovoga puta upiše u listu strelaca.

Budno su na prvog golgetera Inđije motrili protivnički odbrambeni igrači ne dajući mu ni za trenutak slobodnog prostora. Nije mogao da dođe do izražaja a poraz prihvata kao sastavni deo fudbalske igre.

„I pored silne želje za pobedom nismo uspeli da učinimo ništa kako bismo izbegli minimalni poraz. Znali smo za kvalitete Metalca, jednog od najozbiljnijih pretendenata za plasman u viši rang. Želeli smo da angažovanom igrom što pre dođemo do prilike za vođstvo. Nismo se štedeli u takvoj igri ali je i protivnik imao svoje trenutke nadahnuća. Stigli su Milanovčani do ubedljivog vođstva već na samom početku. Nije nas to obeshrabrilo. Stisli smo zube,uspeli da prebrodimo nedaće i dođemo do izjednačenja. U poslednjem minutu prvog poluvremena, u najboljoj želji da načinimo još više, otvorili smo prostor protivničkim napadačima koji su „složili“ brzu kontru i stigli do trećeg pogotka što je, kako se kasnije ispostavilo bilo dovoljno za konačan ishod. Nisu vredeli svi naši napori u drugom delu. Nismo u drugom poluvremenu bili ni miljenici sreće a golman Milanovčana Zogović uspeo je u nekoliko navrata čudesnim intervencijama da sačuva mrežu kada su loptu svi već videli u mreži. Na kraju smo morali da priznamo poraz i gostima iz Milanovca poželimo puno sreće u nastavku. Fudbal ne nagrađuje uvek uloženi trud. Bilo je tako ovoga puta sa nama. Nema puno razloga za prevelikim jadikovanjem. Pokušaćemo da se iskupimo već u narednom susretu, na gostovanju u Lazarevcu, i na taj način upotpunimo jesenji učinak“ istakao je Darko Lemajić.

Nikola Rnić, kapiten ekipe, samokritički se osvrnuo na neke sporne momente koji su možda prelomili utakmicu.

„Nismo se na početku pridržavali onoga što je dogovoreno pred početak utakmice. Jednostavno nismo sproveli u delo instrukcije stručnog štaba.Loše smo otvorili utakmicu. Dozvolili smo da nas ponesu emocije pa smo suviše otvorenog garda krenuli u juriše. Protiv ovako kvalitetnog i iskusnog protivnika takav pristup nije mogao da prođe. Smogli smo ipak snage da posle dva pogotka u mreži stignemo do izjednačenja. U tim trenucima trebalo je da dođe do izražaja smirenost i iskustvo nas nekolicine najstariojih. Ne mogu ni sebi da oprostim što sam podlegao nestrpljivosti mlađih saigrača. Umesto da kao kapiten i najisusniji u ekipi hladnokrvno privedem prvi deo igre u najboljoj nameri želeći ubrzanje igre dozvolio sam da se protivnik okoristi i našu brzopletost kazni trećim pogotkom. Kada smo to u drugom poluvremenu želeli ponovo da anuliramo jednostavno nam se nije dalo. Odsustvo sreće ali i disciplinovana igra protivičke odbrane nisu nam dozvolili da učinimo novi preokret. Volje i želje nije nam manjkalo ali nas sreća nije pogledala. Preostaje da se nadamo da u nastavku možemo ovaj deficit nadoknaditi na nekom od gostovanja. Prva prilika je već utakmica u Lazarevcu gde nas očekuje nadmetanje sa čvrstom i borbenom ekipom Kolubare“izneo je svoje viđenje Nikola Rnić.

Dušan Milovanović